• Градска општина Звездара
  • Градска општина Звездара
  • Градска општина Звездара
  • Градска општина Звездара
  • Градска општина Звездара
  • Градска општина Звездара
  • Градска општина Звездара
  • Градска општина Звездара
Почетна О Звездари 
Животна средина Штампа

zvezdarskasuma 

На Звездари паркова и зелених површина које одржава ЈКП "Зеленило Београд" укупно има 1.170.255 м2.

Од тога, паркови заузимају 26.041 м2, скверови 8.329 м2, улични травњаци 19.150 м2, у стамбеним насељима се зеленило налази на површини од 947.588 м2, а остале зелене површине заузимају 28.397 м2. Делимично уређене површине заузимају 104.750 метара квадратних.

ЗВЕЗДАРСКА ШУМА

Краљ Петар I Карађорђевић желео је да на месту где је смештена Опсерваторија, сагради себи двор, али су га војни стратези одговорили од те намере, пошто са Мирјевске стране брда, у подножју протиче Дунав, па би због тога двор био лака мета за аустријске топовњаче које су пловиле Дунавом. 

Одмах после изградње Астрономске опсерваторије 1933. (народни израз за опсерваторију је звездарница или звездара, тако да је убрзо и крај прозван Звездара), на брду некадашњег Великог Врачара почело је уређивање парка и садња зеленила. Најзначајнији корак у озелењавању овог подручја учињен је после 1945. године, када су омладина и грађани, у добровољним радним акцијама, засадили више десетина хиљада садница тополе, јавора и багрема. Пошумљавање овог терена предузето је, између осталог, и због заштите Београда од кошаве. На овом простору, који се граничи са Миријевом, Омладинским стадионом на Карабурми и Спортским центром "Олимп-Звездара", пошумљена је површина од 145 хектара.

Највећи број стабала је посађен у периоду од 1948- 1950. године у великим акцијама пионира и младих горана, пошто је у близини Опсерваторије основан Институт „Михајло Пупин”.

Током II светског рата, у звездарској шуми је била стационирана немачка артиљерија, ради одбране од савезничког бомбардовања града 1945. године.

На самом рубу шуме, недалеко од Инситута „Михајло Пупин”, још 1989. године започета је изградња Научно технолошког парка „Звездара“, који је завршен 2012. године.

Генерални план Београда 2021. године је издвојио Звездарску шуму као евидентирану површину са природним вредностима, која спада у трајна добра града Београда. Због амбијенталног, симболичког и еколошког значаја за град дат је предлог за њену заштиту.

Јавни увид предлога акта о проглашењу заштићеног подручја и Студије заштите „Звездарска шума“ организован је у периоду од 15.03.2011. до 15.04.2011. године. Јавна расправа је одржана 15.04.2011. године у присуству представника Завода за заштиту природе Србије, као обрађивача, представника Секретаријата за заштиту животне средине, ЈКП „Зеленило“ Београд, ГО Звездара, НВО и других грађана. Присуствовало је 60 грађана. Након расправе учесника, био је став да се усвоји Студија заштите „Звездарска шума“, уз стални мониторинг.

Привремени орган Града Београда, дана 29.11.2013. године донео је Решење о проглашењу ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА „ЗВЕЗДАРСКЕ ШУМЕ“. Природно добро „Звездарска шума“ проглашава се заштићеним подручјем као споменик природе, у површини од 80 ha 57 a 87 m2. („Сл.лист града Београда“ бр. 57/I од 29.11.2013). Управљање природним добром поверава се ЈКП „Зеленило Београд“.

СТЕПИН ЛУГ (или ГАЈ)

Степин луг или гај је шумски парк, приградско насеље у Београду[ на територијама градских општина Вождовац (јужни део) и Звездара (северни део) и спада у београдске шуме, којима управља ЈКП „Србија шуме”. Он представља део највеће шумске површине у граду (Степин луг-Баба Велка-Торлак-Јајинци) и налази се на југоисточној периферији Београда удаљен од центра Београда око 13 километара. Граничи се са насељима Бубањ поток на истоку, Бели поток на југу, Село Раковица и Јајинци на западу, Кумодраж на северозападу и Велики Мокри Луг  на северу. Јужна граница Степиног луга је Кружни пут, а источна аутопут Београд-Ниш.

Степин луг, раније познат као Титов гај или само Гај, је меморијални комплекс, са шумом површине од 8,5 km². Област има 13 различитих заједница дрвећа четинаре и листопадно дрвеће, које су плански сађене и углавном не спадају у аутохтоне врсте. Међу њима су најважнији: кедар, чемпрес, јела, бор, клека, тиса, јасен, бреза и багрем. Од дивљих животиња у шуми живе зечеви и фазани.

Од историјских места ту се налазе брдо Торлак, на коме се водила битка код Београда у Другом светском рату и родна кућа војводе Степе Степановића.

Степин луг се може поделити у неколико области:

Степин луг-северни део који припада општини Звездара заузима брдашца Стражарска коса и два мања подручја Баба Велка и Дугом Било.

Гај или раније Титов гај централни део шуме заузима површину од Голог брда, између Бубањ потока и Камене воде.

Липовица је најмање пошумљена и простире се дуж Кружног пута.