Warning: session_start(): Cannot send session cookie - headers already sent by (output started at /home/gozvezd/public_html/zvezdara.org.rs/includes/funkcije.php:1) in /home/gozvezd/public_html/zvezdara.org.rs/libraries/joomla/session/session.php on line 423

Warning: session_start(): Cannot send session cache limiter - headers already sent (output started at /home/gozvezd/public_html/zvezdara.org.rs/includes/funkcije.php:1) in /home/gozvezd/public_html/zvezdara.org.rs/libraries/joomla/session/session.php on line 423

Warning: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /home/gozvezd/public_html/zvezdara.org.rs/includes/funkcije.php:1) in /home/gozvezd/public_html/zvezdara.org.rs/libraries/joomla/session/session.php on line 426
Градска општина Звездара - Остали крајеви
  • Градска општина Звездара
  • Градска општина Звездара
  • Градска општина Звездара
  • Градска општина Звездара
  • Градска општина Звездара
  • Градска општина Звездара
  • Градска општина Звездара
  • Градска општина Звездара
Почетна О Звездари Историја 
Остали крајеви Штампа

dimitrijatucovica

БУЛБУЛДЕР (СЛАВУЈЕВАЦ)

Како је написао Милан Ђ. Милићевић, Булбулдером се зове онај поток који тече озго од Лауданова шанца доле ка Дунаву, пролазећи источно од Тркалишта. Преко долине тога потока преведен је насип на Ново гробље. "Булбул" је славуј, а "дере" је долина или поток. Дакле, било би: Славујев до, Славујев поток или Славујевац. За аустријске окупације (1718-1739) Булбулдер је био Београђанима то што је данас Топчидер. Један старији Београђанин је рекао да је ту било "с мора смокава и од Мостара грожђа".

ЦВЕТКО

У току 30-тих и 40-тих година 20. века данашњи предео око Цветкове пијаце је за ондашњег Београђанина био тадашњи крај света. Тада је то била периферија Београда која се називала "код Цветка", "код Цветкове механе" или "код Цветкове кафане", по кафани газда Цветка Јовановића у чијем је власништву била и цела околина кафане. Цветкова кафана се налазила на месту где се данас налази кафана "Смедерево", а држао је Панта Шурбановић. Ова кафана са лепом баштом са липама и багремовима је радила до дубоко у ноћ. На средини баште, између столова, налазио се водоскок који је доприносио да тадашњи гости, из виших друштвених слојева, радо овде долазе. У кафани су тада музицирали и певали познати уметници и извођачи народних песама.

КОД КАМЕНОВИЋА

Раскрсница улица краља Александра и Гробљанске (данас Булевара краља Александра и Рузвелтове) и цео крај око данашњег Вуковог споменика се називао Каменовић по кафани "Каменовић" која се налазила у Александровој улици између улица Молерове и Стишке (данас Голсвордијеве). Ово име потиче из периода пре постављања споменика Вуку Караџићу. Око ове кафане је било доста занатских и трговачких радњи, а у крају су се истицале Књижара "Чутурило" која се налазила преко пута Техничког факултета, бакалско-колонијална радња "Жикић" и кафана "Домовина". На углу улица Краљице Марије и Гробљанске налазила се такси станица поред које је била кафана "Жагубица". Раскрсница код Каменовића је тридесетих и четрдесетих година 20. века била врло прометна, али није било много аутомобила, већ су се овуда кретали многобројни бициклисти и запрежна кола и тек по неки камион и такси.

КОЊАРНИК

У пределу испод данашњег Цветка, на Коњарнику, могла су се видети стада коња Калмита који су их гајили. Ти "радни" коњи су били пуштени да слободно пасу по ливадама данашњег Коњарника. Због тога, читав овај простор који једним делом припада Звездари, а другим Вождовцу, и данас носи назив Коњарник по тим коњима и ливадама на којима су се могли видети.